Između dva svetska rata Knjaževac je imao pet hiljada stanovnika i pedesetak kafana. Jedna kafana na sto ljudi ! Tradicija je očuvana u opštini Knjaževac. Čisto prirodno okruženje, plodna zemlja i tradicionalni način obrade, čine zdravu osnovu lokalne kuhinje i kvalitetnih lokalnih vina.
Kuhinja opštine Knjaževac predstavlja mešavinu ukusa. Na trpezi se nalazi hrana koju je iznedrilo vekovno iskustvo i koja je po tradiciji pažljivo izbalansirana i energetski vredna. Kada je u pitanju hrana, za opštinu Knjaževac bi se moglo reći, da i „diše i miriše”. Kod nas je običaj da se za gosta priredi „gozba”, nije bitno koje je doba dana i obrok u pitanju.
Domaćini će dati sve od sebe da izađu u susret svim vašim željama. Nemojte propustiti da probate našu, domaću, gibanicu ili proju sa zeljem. Knjaževački kraj je poznat po izuzetnim sirevima („sitni” i „na velije”) i kvalitetnim rakijama, zbog toga ih obavezno probajte i osetite njihove „čari”.
Na trpezi se mogu naći sarmice „gužvice” od livadskog zelja, salata od cremuša i lokalni specijalitet belmuž, pod obavezno. Jagnjeće pečenje kakvo možete ovde probati nigde vam drugde neće ponuditi. Posle ukusnog predjela, kaloričnog glavnog jela, sledi slatkiš, pita sa višnjom ili orasima (orešnjak), vanilice i još mnogo slatkih đakonija koje će zaokružiti vaš užitak.
Sve to zalijete nekim od kvalitetnih knjaževačkih vina, pa onda zauzmete neki udoban položaj i uz zvuke muzike ili cvrkut ptica, zavisno od vaših afiniteta, uživate u zalasku Sunca, svežem vazduhu i lokalnim pričama, koje će vam domaćini, naravno na vaš lični zahtev, rado pričati.
Ukoliko posetite neki od restorana ponudiće vam specijalitete sa roštilja, čorbice, jagnjeće i praseće pečenje, riblje specijalitete i gotova jela. Celokupan užitak propratiće prijatna muzika u izvođenju nekog od naših lokalnih bendova.
Takođe, u gastronomskoj ponudi knjaževačkog kraja posebno mesto zauzima prepržolj- bogata pljesakvica od junećeg mesa koja se se služi sa dve kriške prepečenog, uljem i alevom paprikom premazanog hleba.
Vino je u knjaževackom kraju neodvojivo od istorije i tradicije. Vinogradi se gaje s ljubavlju, a u njima rastu autohtone sorte grož a, poput prokupca, vranca, plovdine. Gaje se i burgundac, smederevka, italijanski rizling, šardone, semijon, sovinjon… U vinariji „Jović“ u Potrkanju „izumeli“ su „Višnjicu“, jedinstveno voćno vino od višanja.
U Knjaževcu postoji verovanje da kad sve pro đe, ostaće Bog i vino, pa su podrumari odlučili da osnuju Udruženje vinara i da zajednički brinu o „piću bogova“. U duhu starih vremena i tradicije, u saradnji sa Zavičajnim muzejem, formirali su i Muzej vina u Ravni. U njemu se čuvaju bačve sa najboljim sortama vina, vinoteka i starinska oprema za čuvanje i hlađ enje vina.
Knjaževčani su se bavili vinogradarstvom i pod turskom vlašću. U to vreme naročito cenjeno bilo je knjaževacko vino, koje je pod nazivom „timočko“ smatrano najboljim srpskim vinom.
Godine 1927. ovde je osnovana Vinogradarsko zemljoradnicka zadruga, treća u Srbiji u to vreme. Direktni naslednik pomenute zadruge, je Preduzeće „Džervin“, koje je tokom 2013. godine obnovljeno, i danas je respektabilna kompanija od značaja za čitav region.
