Postoje priče da su se stari narodi strašno mučili da odgonetnu i objasne planine Balkana. U grčkoj mitologi ji spominju se Atlasi, koji podupiru nebesa, a legenda još kaže da je najveća i najlepša „soha nebska“ Stara planina-krov Srbije. Bez nje, veruje se, nebesa bi se srušila na zemlju i njene stanovnike.
Stara planina je prirodna granica između Srbije i Bugarske. Sa njenog najvišeg vrha, Midžora (2169 metara), ne vide se „sva mora Balkana“, kako pripovedaju legende, ali se pružaju nepregledni pašnjaci, zlatonosni potoci, stare šume, samonikle plantaže borovnica. U vedro jutro pogled ide sve do plavog Dunava.
Sloboda, beskonačnost i lepota, reči su kojima se opisuje Stara planina. Ni moderna vremena nisu joj mogla ništa. Zadržala je svoju tajnovitost, svoja sveta mesta, drevne običaje. Planinari i pustolovi, avanturisti i prirodnjaci, mali i veliki, vraćaju joj se iznova i iznova, nikako da se usaglase u kom godišnjem dobu je najlepša. U jednom se slažu: kada u svi tanje „osvojite“ Midžor, a iznad vas nema ničega osim užarene lopte sunca, imate osecaj da ste slobodni da uradi te sve što poželite.
Stara planina ima divnu klimu i leti je pravo zadovoljstvo šetati po njoj. Mirisne trave, drhtaj staroplaninske sedefice, leptira koji živi samo ovde, vazduh pročišćen iznenadnom letnjom kišom „na oblak“ i dahom borovine… Oko vas, hajducka trava, kantarion, majčina dušica, brojne vrste orhideja i kao trešnja na vrhu kolača- rosulja, biljka mesožderka, čija su hrana insekti.
Ako nikada niste bili, zamislite kako se kilometrima oko vas pružaju stogodišnje šume, grebeni, planinski potoci i vodopadi neverovatne lepote. To je Stara planina. Stada konja dolaze na kladenac i možete da cujete kako se lišce pomera na blagom povetarcu. Do najvišeg vrha, Midžora, stiže se lako, jer je zaravnjen i pitom. Ipak, na preko dve hiljade metara, vreme brzo promeni, pa šetace, krenule po suncu, ne retko saceka snežna vejavica.
Sistem žičara i staza sa izgradjenim smeštajnim kapacitetima, doprinela je da Stara planina postane dragoceni turistički prostor. Na visovima oko Midžora i Babinog zuba sneg se zadržava 150 dana u godini, a na zaklonjenim mestima ponekad ostaje i do juna. Staze „Konjarnik“ i „Sunčana dolina“ sa četvorosednom žicarom i prvom gondolom u Srbiji koristi tokom zime i do 1500 skijaša na sat. Na lokaciji „Jabučko ravnište“ nalazi se, prva gondola u Srbiji, koja prevozi skijaše sa ove lokacije u dalji sistem žičara i staza. Na Jabučkom ravništu se nalazi i dečiji ski vrtić sa pokretnom trakom. Kako bi i u slučaju nedostatka prirodnog snega, posetioci centra mogli da uživaju u zimskim sportovima ski centar raspolaže sistemom za veštačko osnežavanje. Osim klasicnih skijaša, Staru planinu su otkrili i oni „eksremniji“, pa je sve cešce „meta“ za one koji uživaju u snowboardu.
