Постоје приче да су се стари народи страшно мучили да одгонетну и објасне планине Балкана. У грчкој митологи ји спомињу се Атласи, који подупиру небеса, а легенда још каже да је највећа и најлепша „соха небска“ Стара планина-кров Србије. Без ње, верује се, небеса би се срушила на земљу и њене становнике.
Стара планина је природна граница између Србије и Бугарске. Са њеног највишег врха, Миџора (2169 метара), не виде се „сва мора Балкана“, како приповедају легенде, али се пружају непрегледни пашњаци, златоносни потоци, старе шуме, самоникле плантаже боровница. У ведро јутро поглед иде све до плавог Дунава.
Слобода, бесконачност и лепота, речи су којима се описује Стара планина. Ни модерна времена нису јој могла ништа. Задржала је своју тајновитост, своја света места, древне обичаје. Планинари и пустолови, авантуристи и природњаци, мали и велики, враћају јој се изнова и изнова, никако да се усагласе у ком годишњем добу је најлепша. У једном се слажу: када у сви тање „освојите“ Миџор, а изнад вас нема ничега осим ужарене лопте сунца, имате осецај да сте слободни да уради те све што пожелите.
Стара планина има дивну климу и лети је право задовољство шетати по њој. Мирисне траве, дрхтај старопланинске седефице, лептира који живи само овде, ваздух прочишћен изненадном летњом кишом „на облак“ и дахом боровине… Око вас, хајдуцка трава, кантарион, мајчина душица, бројне врсте орхидеја и као трешња на врху колача- росуља, биљка месождерка, чија су храна инсекти.
Ако никада нисте били, замислите како се километрима око вас пружају стогодишње шуме, гребени, планински потоци и водопади невероватне лепоте. То је Стара планина. Стада коња долазе на кладенац и можете да цујете како се лишце помера на благом поветарцу. До највишег врха, Миџора, стиже се лако, јер је заравњен и питом. Ипак, на преко две хиљаде метара, време брзо промени, па шетаце, кренуле по сунцу, не ретко сацека снежна вејавица.
Систем жичара и стаза са изградјеним смештајним капацитетима, допринела је да Стара планина постане драгоцени туристички простор. На висовима око Миџора и Бабиног зуба снег се задржава 150 дана у години, а на заклоњеним местима понекад остаје и до јуна. Стазе „Коњарник“ и „Сунчана долина“ са четвороседном жицаром и првом гондолом у Србији користи током зиме и до 1500 скијаша на сат. На локацији „Јабучко равниште“ налази се, прва гондола у Србији, која превози скијаше са ове локације у даљи систем жичара и стаза. На Јабучком равништу се налази и дечији ски вртић са покретном траком. Како би и у случају недостатка природног снега, посетиоци центра могли да уживају у зимским спортовима ски центар располаже системом за вештачко оснежавање. Осим класицних скијаша, Стару планину су открили и они „ексремнији“, па је све цешце „мета“ за оне који уживају у сноwбоарду.
