Клисура Ждрело налази се у атару села Стогазовац, у народу је још позната и као књажевачки метеори. Према геолошкој карти Републике Србије усечена је у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Старост стена процењује се на око 100 милиона година. Дужина клисуре је око 300 м. Кроз Ждрело протиче Зубетиначка река, која уласком у село Стогазовац, мења име у Стогазовачка река.
Кречњачке стене непосредно уз реку издижу се до висине 70-80 м и специфичних су формација. Највише литице су Лисичји камен, који се назива још и Момин камен или Девојачки камен( легенда каже даје са овог камена у време турске вледавине девојка скочила у смрт како би се заштитила и не би била обешчасћена) и Здравачки камен.
До врха ове литице стиже се путањом иза цркве. Одатле се пружа предиван поглед на клисуру и село. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2-3 м. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру.
На дну клисуре, у кориту реке налази се извор кога мештани називају „Божја трпезица“. Извор има лековито дејство за очне болести. Поред извора је пронађен римски жртвеник, што доказује постојање овог извора још у античко доба.
Дно клисуре је карактеристично по великом броју обрушених блокова стена. Блокови стена су допринели стварању великих вирова, као што су Сињи вир, Телчи вир и Петковски вир.
С обзиром да се ради о кречњачком терену, пећине су честа појава. Вулина пећина се налази на левој страни клисуре, неколико метара изнад пута, близу излаза из клисуре. Маркова пећина се налази на десној страни клисуре, испод врха брда Кулиње. Тешко је приступачна и за ову пећину је везано доста прича. По предању ово је пећина Марка Краљевића у којој је он често боравио. У таваници пећине постоји удубљење које је Марко направио својом главом, нагло се пробудивши. По дну пећине су видљиви „отисци“ његових стопала, а у унутрашњем зиду се налази удубљење у облику потковице које је „направио“ Марков коњ Шарац.
Од антропогених вредности ове клисуре издваја се Црквица Видовдан, коју је по предању изградио сам Цар Лазар и баш због ове црквице у Стогазовцу се већ вековима слави Видовдан. У порти црквице налази се предивна хладовина коју чини шума дрена.
На удаљености од 400 м од села, на брду Кулиње, виде се зидови и темељи старог града са кулом. Упркос разним истраживањима, до данашњег дана, није познато порекло овог града, ни када је саграђен ни у које сврхе, постоје само нагађања. Претпоставља се да потиче из античко – византијског доба, за време владавине Јустинијана, који га је можда изградио у одбрамбене сврхе. Овај град – тврђава имао је 2 куле које су служиле за осматрање непријатеља.